9 NVO: Skupština Crne Gore treba da usvoji Rezoluciju o genocidu u Srebrenici

Akcija za ljudska prava (HRA), Centar za građansko obrazovanje (CGO), ADAMAS, ANIMA – Centar za žensko i mirovno obrazovanje, Centar za ženska prava, Crnogorski komitet pravnika za ljudska prava, Evropska asocijacija za pravo i finansije, Politikon mreža i NVO PRIMA cijene da odluka Odbora za ljudska prava i slobode Skupštine Crne Gore da ne podrži prijedlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici predstavlja nastavak negativnog trenda relativizacije najmasovnijeg zločina na tlu Evrope posle Drugog svjetskog rata i presuda međunarodnih sudova od strane javnih funkcionera u Crnoj Gori.

Podsjećamo da su Međunarodni sud pravde i Haški tribunal, sudovi uspostavljeni pod okriljem Ujedinjenih nacija, u više predmeta u kojima je postupalo preko 60 sudija različitih nacionalnosti utvrdili da je u Srebrenici izvršen genocid jer je od 10-19. jula 1995. godine sistematski ubijeno preko osam hiljada nenaoružanih ljudi. Neprihvatanje presuda međunarodnih sudova dovodi u pitanje kapacitet Crne Gore za članstvo ne samo u Evropskoj uniji već i u Ujedinjenim nacijama.

Rezoluciju o osudi genocida u Srebrenici neophodno je usvojiti, posebno zbog nedavne relativizacije tog zločina od strane nadležnih predstavnika nove vlasti, kao što su ministar pravde i ljudskih i manjinskih prava Crne Gore, Vladimir Leposavić, i predsjednik Odbora za ljudska prava i slobode, Jovan Vučurović. Poražavajuće je to što se oni i dalje nalaze na tim funkcijama u državi koja stremi usvajanju i primjeni najboljih demokratskih standarda i praksi. Stoga bi se usvajanjem predložene Rezolucije pokazalo da većinska Crna Gora iskazuje dostojno poštovanje žrtvama srebreničkog genocida i da prihvata međunarodnopravni poredak tako što poštuje presude medjunarodnih sudova.

S druge strane, za protivljenje rezoluciji nema opravdanog razloga. To što su predlagači sada opozicione stranke – Bošnjačka stranka (BS), Demokratska partija socijalista (DPS), Socijaldemokrate (SD), Socijaldemokratska partija (SDP), FORCA, Demokratska partija (DP) i Liberalna partija (LP) – koje su mogle ovu deklaraciju da predlože i dok su bile na vlasti, samo po sebi nije nikakav razlog da joj se bilo ko danas suprotstavi.

Iako je činjenica da je Skupština Crne Gore 2009. godine usvojila Deklaraciju o prihvatanju Rezolucije Evropskog parlamenta o Srebrenici od 15. januara 2009. godine, predložena rezolucija ide korak dalje, zato što izričito navodi da je zločin u Srebrenici bio genocid, proglašava 11. jul za Dan sjećanja na žrtve Srebrenice i zabranjuje javno negiranje postojanja ili umanjenja genocida u Srebrenici.

Neusvajanje rezolucije će izvjesno nanijeti štetu Crnoj Gori u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Nedavno je u Nezvaničnom dokumentu Evropske komisije za poglavlja 23 i 24 , jasno rečeno da napredak Crne Gore ka EU „podrazumijeva demonstraciju jače političke volje vlasti za rješavanje preostalih izazova … što uključuje odbacivanje i osuđivanje svakog poricanja, relativizacije ili pogrešnog tumačenja genocida u Srebrenici.” Ovakav negativan stav Odbora za ljudska prava i slobode očigledno šteti evropskim integracijama, pa predlažemo da se Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici dostavi na razmatranje i Odboru za evropske integracije.

Izražavamo nadu da će Skupština Crne Gore glasati o predloženoj rezoluciji i da će je usvojiti, da će uspostaviti Dan sjećanja na žrtve srebreničkog genocida i pokazati da većina građana i građanki naše države osuđuje taj zločin. Podsjećamo da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da i znatna većina stanovništva Crne Gore to prihvata, pa očekujemo da i njihovi predstavnici i predstavnice u Skupštini budu makar na tom nivou.

ADAMAS, Anđela Gogić, predsjednica
Akcija za ljudska prava (Human Rights Action – HRA), Tea Gorjanc Prelević, izvršna direktorica
ANIMA – Centar za žensko i mirovno obrazovanje, Ervina Dabižinović, koordinatorka
Centar za građansko obrazovanje (CGO), Daliborka Uljarević, izvršna direktorica
Centar za ženska prava, Maja Raičević, izvšrna direktorica
Crnogorski komitet pravnika za ljudska prava, Velija Murić, izvršni direktor
Evropska asocijacija za pravo i finansije (European Association for Law and Finance – EALF), Katarina Bošković, predsjednica
Politikon mreža, Jovana Marović, izvršna direktorica
PRIMA, Aida Perović, izvršna direktorica