754Views 0Comments
BIRN panel diskusija: “OsnaŽene na Internetu”
Žene koje rade u javnoj sferi na Zapadnom Balkanu su redovno na meti onlajn prijetnji, uvreda i lažnih optužbi, a postojeći zakoni se moraju primjenjivati da bi ih zaštitili, rekli su panelisti na debati Balkan Investigative Network-a.
Panelisti na debati BIRN-a pod nazivom “OsnaŽene na Internetu” koja je održana 20.decembra u Sarajevu, kazali su da su onlajn prijetnje, uvrede i lažne optužbe uobičajeno oružje za diskreditaciju i obeshrabrivanje žena koje rade u javnoj sferi.
Jedna od učesnica panela bila je Maja Raičević ispred Centra za ženska prava koja je tim povodom podijelila svoj stav o kršenju prava žena na internetu.
„Mislim da medijska samoregulatorna tijela nisu dovoljno aktivna kada je riječ o rješavanju problema digitalnog nasilja.’’, smatra Raičević.
Iva Parađanin, srpska novinarka čiji se rad uglavnom fokusira na ženska prava i koja vodi podkast pod nazivom Tampon Zona, rekla je da, iako je nasilje nad ženama na internetu postalo vidljivije, ono se još uvijek ne shvata dovoljno ozbiljno.
,,Radimo na osnaživanju žena, podizanju svijesti da nasilje nije samo fizičko“, rekla je Parađanin.
Bosanska novinarka Dalija Hasanbegović Konaković rekla je da su žene često te koje su napadnute jer se na njih gleda kao na “slabu metu”.
„Ne treba da ćutite. Osjećaćete se bolje kada počnete da govorite. Tako ćete bar znati da uzvraćate i da vas neće doživljavati kao slabe“, rekla je Hasanbegović Konaković.
Ona je rekla da onlajn napadi imaju stvarni uticaj na živote žena, a onima koji pišu uvredljive komentare ne treba dozvoliti da ostanu u iluziji da su lišeni bilo kakve odgovornosti.
„Najviše me plaši to što gubimo nit humanosti“, rekla je Lana Prlić, poslanica u Federaciji BiH, koja se našla na udaru na internetu nakon objave na društvenim mrežama o vakcinaciji protiv COVID-19 u septembru 2020.
„Mi smo majke, sestre, ćerke i tako dalje. Ti ljudi koji nam upućuju uvrede, zaboravljaju na te identitete“, navela je Prlić.
U drugom dijelu debate moderator Zlatan Musić iz Misije OSCE-a u Bosni i Hercegovini i panelistkinje Samra Filipović-Hadžiabdić, direktorica Agencije za ravnopravnost spolova u Bosni i Hercegovini, Maja Raičević, direktorica Centra za ženska prava, i Adnan Kadribašić, pravnik i stručnjak za ljudska prava i rodnu ravnopravnost, kazali su da je glavni problem nedostatak reakcije, podrške i dobre volje vlasti, posebno policije i tužilaštva.
Oni su pozvali vlasti u regionu Zapadnog Balkana da počnu da primenjuju postojeće zakone i sankcionišu počinioce.
„Imamo dobar pravni okvir kojim možemo da sankcionišemo ova djela. Postoje razne mogućnosti, samo treba da znamo kako da ih iskoristimo i da želimo da ih iskoristimo. Unapređenje institucionalnog odgovora je ključno“, rekao je Kadribašić.
Panelisti su utvrdili da govor o nasilju osnažuje druge žene koje su imale isto iskustvo i daje im hrabrosti da same progovore.
„Ako stanete uz jednu ženu koja progovori, time joj stavljate do znanja da nije sama. Svojim primjerom pokazujemo da li smo ujedinjeni ili ne. Moramo prestati da normalizujemo nasilje“, rekla je Hasanbegović Konaković.