10Views
Analiza o rodnim statistikama: Broje li se žene u Crnoj Gori
Centar za ženska prava analizom zvaničnih rodnih statistika u Crnoj Gori zaključio da je potrebno mnogo više podataka kako bi se vodile kvalitetnije državne politike u oblasti rodne ravnopravnosti
Da bi državni organi donosili kvalitetne razvojne strategije potrebnu su im i kvalitetni podaci. Ukoliko je proces sakupljanja informacija loš ili nepotpun, takve će biti i odluke na osnovu tih informacija. Takav je slučaj i sa jednim od ključnih dokumenata u pregovorima sa Evropskom unijom – Nacionalnom strategijom rodne ravnopravnosti.
Centar za ženska prava u svojoj analizi rodnih statistika Broje li se žene u Crnoj Gori ukazuje upravo na nedostatke podataka koje su državni organi dužni da prikupljaju kako bi se rodnim politikama došlo do veće rodne ravnopravnosti i željenog standarda uvažavanja ljudskih prava i demokratskih vrijednosti.
Državni organi su dužni da prikupljaju i iskazuju statističke podatke razvrstane po polnoj pripadnosti. Ovi podaci su neophodni za kreiranje politika koje će uzeti u obzir perspektive, prava i potrebe svih društvenih grupa i promovisati rodnu ravnopravnost i socijalnu pravdu. Ovu obavezu propisuje i važeći Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Pored toga, politike je potrebno uskladiti sa evropskim standardima, izraženim kroz završna mjerila i preporuke Evropske komisije.
Obavezu prikupljanja podataka razvrstanih po polu ne poštuju svi državni organi koji učstvuju u kreiranju zvanične statistike. Autorke iz Centra za ženska prava u analizi navode da posebno zabrinjava podatak da se njihov broj prepolovio u odnosu na prethodni period – sa deset na aktuelnih pet državnih organa.
Izvršna direktorka Centra i urednica izvještaja Maja Raičević kaže za Monitor, da rodno neutralne politike nemaju neutralne posledice. “One mogu pogoršati postojeće rodne nejednakosti i zanemariti potrebe značajnog dijela stanovništva, ograničiti mu pristup resursima, uslugama, mogućnostima, a dovode i do diskriminacije, koja negativno utiče na društveni razvoj“.
Izvor: MONITOR online